Akademija uspeha

Često čujemo da je brak prevaziđena institucija. Da nema srećnih brakova, već samo ljudi koji su spremni da trpe, i ostaju u braku, i onih koji nisu, pa iz njega izlaze, ili uopšte ne ulaze. Šta vi mislite o tome? Da li poznajete neki par koji živi u srećnom braku? Ako poznajete, šta mislite, u čemu je tajna njihovog uspeha? U čemu se razlikuju od onih mnogobrojnih neuspešnih?

Srecni brakovi postoje…
Na nivou statisticke greske! Toliko ih i ja znam.
Razlika izmedju srecnih brakova i onih koji to nisu nije samo u ljubavi, mada je to najvazniji sastojak. Potrebno je mnogo razumevanja, strpljenja i hrabrosti. Mozda je ipak podrska kljucna rec. Iskrenost takodje nije za zanemariti.
Poznajem dvoje ljudi koji su se mnogo voleli. A onda se izmedju njih postavila citava planina nesporazuma, lazi, besmislica. Komunikacije, bar one iskrene je nestalo. A za njom je sve poslo da se urushava. Jos uvek su zajedno. Ali smisao je promenjen. Nekada je smisao bio da jedno drugo cine srecnim. Sada su tu da unesrecuju jedno drugo. Ne znam da li je ljubav koja je izmedju njih postojala umrla. Ali izgleda mi sada, kao da je nikada i nije bilo. Da ih ne znam od ranije, bila bih sigurna da nije. Ovako… Time will tell.

Ako su srećni brakovi na nivou statističke greške, izuzetno retki, šta je to što bi navelo malde ljude da ipak stupe u tu vrstu odnosa? Da li se plašite braka? Da li verujete da ćete biti baš ti retki srećnici?

ne verujem...znam

znam par srecjnih brakova koji super funkcionisu, i apsolutno ne vidim razlog zasto i moj, jednom, ne bi bio takav..da ih ima malo, ima ih.. ali retko ko i radi na odnosu samom, dosta njih ocekuje da cje ono pocetno ludilo da potraje, pa se onda neprijatno iznenade

a ako znamo neke stvari, onda nema apsolutno nikakavog razloga da ih i ne iskoristimo, zar ne?

znam nekoliko srecnih brakova koji traju po 20 i vise godina. ljudi se grle, ljube, vole, kupuju poklone jedni drugima, odrzavaju seksualne odnose i pricaju o tome najnormalnije...cesto mi zaizgleda da su uspeli da ostanu zaljubljeni zato sto su opusteni (iskrena, normalna, spontana komunikacija i razumevanje).
mislim da brak moze da bude srecan ako i samo ako se ljudi razumeju...sve ostalo dodje i prodje

a mozda se ljudi prethodno i potrose u nekim prethodnim..a dosta povrsnim vezama...sve mi cini da takve znam
i kad budu u prilici da sretnu nekog ko im po sustini odgovara oni kazu da sad je kasno..pa gde si ti sve ove godine itd
verovatno na brak utice i model koji smo gledali u detinjstvu,koji bi trebao da bude neki uzor

a ako je velika ;ljubav nekad postojala medju ljudima...kako je moguce da se ona bas srusi...ja i dalje vjerujem da je ona dozivotna
ili je u suprotnom nije ni bilo

sto se tice razumevanja mislim da ga treba staviti ispred mnogih kriterijuma koji se cesto pominju> obrazovanje,privlacnost,situiranost,verska pripadnost
mada dok ovo pisem..mislim u pitanju je nesto trece
GOD knows

Stvar je u tome da, jednostavno,postoje parovi koji se savrseno uklapaju,znate ono kao serpa i poklopac..samo sto je potrebna sreca da biste nekoga ko vam tako odgovara upoznali..i to se odmah prepozna,tu nema dileme..nazalost dok se takva osoba ne sretne, vi ni ne znate sta znaci prava ljubav i trazite se u odnosima u kojima vam nesto fali....naravno to ne znaci da vam je sada sve bogom dano, i tu treba praviti kompromise i naravno..kao i za sve ostalo u zivotu,morate ulagati..i vratice se..