Akademija uspeha

Posle napornog rmbanja za kompjuterom u cilju ispunjavanja svojih profesionalnih i poluprofesionalnih obaveza, konacno odlucim da nagradim sebe gledanjem filma.
Pustim film i krene prica o psihoterapeutu, koji drzi seansu sa nekim mladicem. I umesto da pratim film, ja uporno lovim greske i pitam se sta jedan pravi (vs. filmski) psihoterapeut nikada ne bi uradio, rekao i sl.
I na sve to se jos i preslisavam u sebi sta sam ono naucila kako se odgovara na ovo, kako na ono i zasto je ovo sto je filmski terapeut rekao greska.
Da li se i vama nesto ovako desava? Da li patite od profesionalne deformacije i niste sposobni da se decentrirate od svojih znanja cak ni u momentima opustanja, zabave i sl? I da li je to dobro, lose ili prosto tako kako jeste?

http://dailyjokeonline.com/funvideo.html

Ja na to ne gledam kao na problem niti nesto sto bi trebalo zbog bilo cega izbegavati. Sve sto radis i ucis oblikuje te i tvoje je znanje deo ono sto jesi kao i tvoja osecanja..stavovi..mislim nerazdvojivo je to. Kada bi izdvojio ono sto znas izmenio bi i stavove onda i osecanja i sta bi ostalo? Gluma radi prirodnosti? Samo rizik od vece i opasnije deformacije..

Znam ja sve to, al kako sad da gledam film????

Kad jurim onog nestretnog kvazi terapeuta po ekranu i vicem mu Aha! To nisi trebao da kazes! Aha! to se tako ne radi i sl...

http://dailyjokeonline.com/funvideo.html

Raduj se sto ne studiras FDU .

hehehee..

mi, psiholozi, i treba da imamo profesionalnu deformaciju.. i to da pazimo na ljude vise nego drugi jerbo znamo kako funkcionisu (ili bar neki delovi, proceesi, sposobnosti, u name it..) ..jer, ako se necim bavis, onda prihvatas i odgovornost za to, ne?

ako nesto naucis i ne upotrebis, sta onda? sto si ga pa ucio? da ti se u glavi ubudja ?

)
ostajte veseli, odoh na roadtrip

ova profesionalna deformacija sa terapeutom, filmom i psihologom jos i moze da se izbegne. ima gorih stvari. npr, dj-evi (mnogooo njih) ne mogu normalno da uzivaju u muzici na zurci, glumcima se smucilo nase pozoriste, a posebno se pozorisnim rediteljima smucilo nase pozoriste. dobar komentar je za FDU. ovi sa smera za obradu zvuka tek ne mogu da gledaju nijedan film, jer konstantno prate zvucne efekte (nije ni cudo sto ih zovu zvucnici). dalje, pravnici ne mogu vise ni da budu deformisani jer su potpuno transformisani od gluposti koje oni gledaju.
zakljucak: psihollozi nemojte da gledate filmove sa Vudi Alenom

A zasto su to lose stvari koje treba da se izbegnu?
Kontam da i reditelji i dj-evi i svi koji su strucnjaci u
svojoj oblasti samo imaju povisen prag za ono sto smatraju vrednim paznje pa se zasicenje prosekom ranije javlja.
Uzivace i dj u muzici i reditelj u predstavi koja je dovoljno dobra.
Ne bih rekla da je to neka losa deformacija, vec samo poviseni zashtevi.

PS. Ne odricem se Vudi Alena
pa taman se totalno deformisala ili transformisala:)

PPS. Pravnike necu komentarisati

.

uf
ne slazem se sa "poviseni zhtevi"
deformacija je prava rec...
ima toloko dobrih stvari, al se cesto trazi mana ...
ne kazem da je lose...
u stvari moze da bude i veoma dobro, jer te tera da das sve od sebe i uradis bolju stvar od ove koju si prethodno popljuvao (na ovaj ili onaj nacin)

medjutim, sto si strucniji to si deformisaniji
nekima smeta, nekima koristi
nekima koristi manje, a neki su Vudi Alen

nemoj da ga se odreknes, bio bi to gubitak

ne znam,

mislim da me je nerviralo to sto nisam vise mogao da gledam web sajtove normalno,
i bas zato sto me je nerviralo,
mislim da sam tu i tamo uspeo da se "oporavim" od toga.

kako god,
tu je casa vina da pomogne

tako da predlazem sledeci test.

npr. Annabella popije 2-3 case vina i pogleda dotinci film opet i javi nam svoje utiskeee

Znam jednog iz Bosanske Krupe koji je tako postao alkos. Posle je kose ćupao, al nije vredelo...Mada, ima nečega u vinu...možda istine. Sećam se da sam, pre mnogo godina, zarađivao pišući tekstove za narodnjake. Trezan nikako nisam mogao da se odvojim od osećanja da su to ljige, ali posle flaše vina, "sekao sam vene" i prevazišao svoju profesionalnu deformaciju-traženje dubine u rečima i prefinjenosti izražavanja. Posle flaše vina mogao sam da se identifikujem sa srceparajućim bolovima ljudske duše i pretočim ih u opštenarodnu zabavu. Posle sam razmišljao o tome "šta je to u ljudskom biću što ga vodi prema piću"...A možda običan, nedeformisan čovek leži u svakome od nas, samo ga treba probuditi sa malo alkoholnih tečnosti. Zato ću da vam napišem jednu pesmicu na temu:

"Bahova je fuga pregolema"

Kad mi sruše od karata kule
muzikom se izvlačim iz bule
Drmnem flašu mastike
ondak slušam klasike

Aoj Baše, fugo moja,
muzika me nosi tvoja
u daljine svemira
izvan svakog nemira

Fuga tvoja bega
s one strane svega
Odoh ja u prostrano
beskrajno onostrano

Vraćaj se, ej, alo
Pijana budalo
Alkoholne tečnosti
nisu put do večnosti