Akademija uspeha

O.L.I. Metod
Metod Otklanjanja Lažnih Informacija
Metod Otkrivanja Lične Istine

O.L.I. metod je saznajna procedura usmerena ka otkrivanju lažnih informacija o sebi i svetu, proces dolaženja do lične istine. Nije usmeren samo na «pacijente». Sa uspehom smo ga primenjivali na ljudima koji žele da usavrše svoje veštine življenja (na vrhunskim sportistima, menadžerima, umetnicima...) Zadatak svakog čoveka je da otkrije kako funkcioniše život da bi bio kompetentniji da se u životu snalazi. Od rođenja nas uče tome kako funkcioniše život, ali u tom procesu primamo i mnogo lažnih informacija koje usvajamo i orijentišemo se prema njima. Primamo lažne informacije o tome kakvi smo mi, kako funkcionišu međuljudski odnosi, kako možemo uspeti u zadovoljavanju naših bazičnih psiholoških potreba, šta se može očekivati od života...Informacije primamo od osoba koje i same imaju puno neistinitih informacija u svom sistemu uverenja. Svaka lažna informacija vezana za neki bitan aspekt života koja je usvojena kao uverenje vodi do neuspeha u toj oblasti života. Lažna informacija je kao kompjuterski «bug» ili virus koji uništava «fajl» u kojem se nalazi. Virusi su skloni razmnožavanju, širenju. Lažne informacije su sklone da se generalizuju, uopštavaju.
Stručnjaci za kompjutere razvili su programe čiji je cilj da otkriju «viruse» i eliminišu ih. O.L.I. metod je psihološki program koji ima sličnu ulogu u sistemu zvanom psiha. Njegova uloga je detekcija i otklanjanje lažnih informacija u sistemu uverenja čoveka koje su vezana za osnovne, bitne aspekte življenja-predstavu o sebi, predstave o međuljudskim odnosima, predstave o roditeljstvu, predstave o funkcionisanju čoveka, predstave o svetu i životu.
O.L.I. metod je kreiran sa idejom da bude jednostavan, razumljiv i lako upotrebljiv. Kreirali smo ga kroz više od dve decenije psihoterapijskog rada, izvlačeći iz drugih psihoterapijskih metoda i metoda psihologije uspeha ono što stvarno daje efekte, dodajući nove tehnike i koncepte do kojih smo sami došli kroz psihoterapijsku praksu. Beveći se psihoanalizom, bioenergetskom psihoterapijom, biofidbekom, koristeći tehnike i konepte iz T.A., geštalta, N.L.P. i drugih terapijskih pravaca, vremenom smo došli do uvida da nas zahtevi prakse navode na traženje neke određenije procedure, protokola kroz koji bi klijenti prolazili, koji bi i navodio da racionalnije provode vreme na tretmanu i koji bi im dao konkretne zadatke koje treba da obave između seansi. Tako su nastali O.L.I. protokoli koji su se pokazali izuzetno efikasni (posebno u radu sa adolescentima). Efikasnost se ogledala u skraćivanju trajanja psihoterapijskog procesa, u povećavanju aktivnosti klijnata, u njihovom sticanju jasne predstave o tome šta je njihov zadatak, ko su oni, šta su im ciljevi i prioriteti u zivotu, kako mogu da ih realizuju.
O.L.I. protokoli zahtevaju od klijenta da ih ispunjava «crno na belo», na papiru, vodeći ga tako kroz sistematsku samoprocenu, «poprečni presek» sopstvene ličnosti i sistema vrednostu, kreiranje efikasnih zivotnih strategija, proceduru donošenja životnih odluka, kreiranje životnog akcionog plana, sklapanje ugovora sa samim sobom...Po završetku tretmana klijent ima, napismeno, jasnu predstavu o tome šta želi u svom daljem životu i kako će to da realizuje.
Pravljenje cenovnika životnih odluka je sastavni deo O.L.I. metoda. On je sastavni deo «psihološke matematike»-veoma bitnog elementa ovog metoda koji se bavi unutrašnjima kalkulacijama i nesvesnim procenama štete i koristi koje imamo od naših psiholoških problema i samoobmanjivanja. Oni koji prolaze kroz O.L.I. proceduru psihološke matematike imaju priliku da izračunaju i osveste svoje «kalkulacije» koje su ranije pravili nesvesno (ili su se pravili nesvesni)i da ih stvarno pretvore u brojeve-«životne cene», «psihološke troškove života», «psihološku dobit» i «psihološki životni saldo». Ono što se može kvantifikovati može se jasnije i pratiti, pa i kontrolisati.
Saznajni proces u O.L.I. metodu usmeren je prevashodno na tipični način funkcionisanja klijenta, na matricu po kojoj komunicira sa sobom i drugim ljudima, na tipični način percepcije stvarnosti i reagovanja na izazove koje život donosi. Model tumačenja stvarnosti i reagovanja na nju je, kako bi rekli «kompjuteraši», «defoult», predodređena matrica ili «softver» za obradu podataka. Sve informacije koje ulaze u obradu, bilo da dolaze spolja ili iznutra, obrađuju se po određenoj šemi, unutrašnjem programu. Taj program, ili karakter osobe, predmet je rada u O.L.I. metodu mnogo više nego konretni sadržaji koji se kroz njega obrađuju. Pošto je taj program, ili karakter, stvoren u nekim ranim značajnim interakcijama, a prenosi se u sadašnjost bez proveravanja njegove prikladnosti u novim situacijama i odnosima, analiza tog programa je, u isto vreme, i analiza prenosa (transfera u psihoanalizi) i analiza karaktera.

O.L.I. metod je vrednosno određen. Klijentu s jasno predočava sistem vrednosti koji stoji iza metoda. To je jedna od razlika u odnosu na druge metode koji zastupaju vrednosnu neutralnost terapeuta(npr. Psihoanaliza) iako je vrednosna orijentacija protkana kroz terapijsku tehniku. Mi otvoreno iznosimo svoj vrednosni system, što ne znači da sudimo I negativno vrednujemo klijenta ako ga se ne pridržava. Osnovni proces u O.L.I. metodu usmeren je upravo na razvoj ljubavi prema sebi, a samim time i prema drugoj osobi. Cilj metoda je da vaspitanik postane dobar čovek. Smatramo da psihološki problemi kod ljudi nastaju upravo zato što se udaljavaju od svog prirodnog potencijala da budu dobri ljudi. Ono što zovemo psihoterapija, nije ništa drugo do vaspitanje čoveka da razvije svoj urođeni potencijal-dobar čovek. Dobar čovek je vrednosni pojam, nije neutralan.
Ljudsko biće nije relativan pojam. Sve što nam je potrebno od «opreme» da budemo «dobar čovek», a time i ispunjena i zadovoljna ljudska bića koja vole sebe i druge, dato nam je u genima. Sve već imamo, i potrebno je samo da to realizujemo. Neostvarivanje tih urođenih potencijala ima svoju cenu-nisko samopoštovanje, nedostatak ljubavi prema sebi, poremećaji u odnosima sa drugima i životom.
Ako to već imamo, zašto ne volimo sebe jer je potencijal u nama? Možda ne znamo, nismo sveni da imamo te potencijale? Onda nam je potrebno da Otkrijemo Ličnu Istinu. Možda su nas ubedili da nismo dovoljno vredni da bi nas voleli, i da bismo voleli sebe. Onda je potrebno da Otklonimo Lažne Informacije. To što neki ljudi od kojih smo zavisili i koji su imali bitan uticaj na naš život nisu dovoljno voleli sebe, pa nisu bili sposobni da na pravi način vole i nas, ne govori o nama već o njima. Informacije o sebi koje smo dobili gledajući sebe kroz njihove oči nisu istinite. To su lažne informacije. Da bismo došli do lične istine, do pravih informacija o sebi, potrebno je da odstranimo one lažne. Time se bavi O.L.I. metod, sa ciljem da vaspitanici dođu do dubokih saznanja o sopstvenoj vrednosti (onoj koja se krije u njihovoj autentičnoj ličnosti) i vrednosti drugih ljudi. Time će postati bolji ljudi, a time i psihološki zdravi ljudi. Jedini način da se bude psihološki «zdrav» čovek koji voli sebe (svoje stvarno biće, a ne narcistički lažnu sliku o sebi) je da se bude «dobar čovek». To je zakon koji je ugrađen u strukturu ljudske prirode. Ovaj zakon je čvrst kao i fizički zakoni, kao zakon gravitacije, i niko nije izuzet iz njega.
Za neispunjavanje obaveza prema samima sebi (potencijalima svoje autentične ličnosti) kažnjavamo sami sebe. Zbog tih kazni ljudi se obraćaju psihoterapeutima. Kazne ih bole, i oni bi da ih se reše. Hteli bi da se oslobode bola i kazni, a da ne ispune svoju obavezu prema sebi, obavezu da postanu dobri ljudi. E, to ne može. Ne zato što psihoterapeuti to ne bi hteli. Neki bi i hteli. Ne može zbog toga što to ne dozvoljava zakon ugrađen u ljudsku prirodu (ko god da ga je ugradio). Pa, kad je već tako, a tako je, zar nije pošteno ljudima koji se obraćaju psihoterapeutima to i reći: «Psihološki zakon koji je ugrađen u ljudsku prirodu kaže da je jedini način da se stvarno oslobodite svojih psiholoških problema to da postanete dobar čovek». Mi jasno definišemo polaznicima O.L.I. edukacije šta je to dobar čovek, i koji su njegovi razvojni zadaci po uzrastima. Jasno mu predočavamo koje su psihološke posledice neispunjavanja razvojnih zadataka.
Svako čovekovo ponašanje usmereno je ka nekoj psihološkoj koristi. Čovek ništa ne radi ako od toga nema izvesnu dobit, ili korist. Ljudska bića, neprekidno, šta god radila, bave se određenim kalkulacijama u sopstvenom umu koje su, uglavnom nesvesna, preračunavanja odnosa zadovoljstva i nezadovoljstva koja određeni izbori i ponašanja koja porističu iz njih donose. To zovemo «psihološkom matematikom». Ljudi imaju individualne psihološko matematičke formule po kojima kalkulišu očekivanu dobit od određenih izbora i ponašanja. Te «lične psihološkomatematičke formule» određuju način ponašanja osobe i njen odnos prema sebi i svetu. Takve formule se izvode na «svetlost dana», u svest vaspitanika koji prolazi kroz O.L.I. metod da bi se proverila njihova validnost. Da li naše unutrašnje kalkulacije daju realne rezultate? Da li dobro proračunavaju odnos «dobitka» i «gubitka» koji proističu iz naših stavova, sudova, procena, izbora i ponašanja?

O.L.I. metod nije lečenje psiholoških «bolesti». On je proces edukacije o tome kako funkcioniše ljudska psiha, koji su zakoni funkcionisanja ljudske prirode, i kako se uskladiti sa tim zakonima. O.L.I. metod i započinje edukacijom. Nije usmeren samo na ljude koji se obraćaju zbog psiholoških problema. Namenjen je svima koji žele da usavrše svoje veštine življenja.