Akademija uspeha

Navešću vam neke od neuspešnih životnih strategija. Nadam se da nećete sebe prepoznati u njima. Čovek obično prepoznaje tuđe neuspešne strategije. Kada se bavimo sobom, obično se ne bavimo činjenicama. Uostalom, ne možemo videti ni sopstveno lice bez ogledala. Ono što želimo da uočite čitajući prikaze ovih stilova je jedna velika životna istina-Od ljudi dobijate ono što dajete. To se zove princip reciprociteta. Stil, način i nivo koji koristite u komunikaciji sa ljudima odrediće njihovu reakciju prema vama. Ta reakcija stvoriće vaš doživljaj sveta. Unapred oprostite na izrazima kojima opisujeme sledeće životne strategije. To su izrazi koje drugi ljudi često koriste da bi opisali nosioce životnih strategija o kojima ćemo govoriti. Nije nam želja da bilo koga uvredimo, već da stilove ponašanja nazovemo onim imenima koja dobijaju u životu. Ako vi prepoznajete neku tipičnu neuspešnu životnu strategije, opišite nam je. Evo nekih tipičnih stilova:

Cmizdravci, «plačipičke», kukumavčila, žrtve.
Prepoznaćete ih najlakše po tome što su smorni do bola, pa počnete da ih izbegavate, što potvrdi njihovu sliku o ljudima i ulogu žrtve. Kad god ih sretnete, oni imaju neku «sestro slatka» ili «brate mili» muku da vam ispričaju i izjadaju se. Muku za koju nisu ni malo krivi, već im se dešava tuđom krivicom. Njihova je sudbnina da budu nesrećni i malerozni, da im stalno neko nešto radi protiv njih, uprkos njih. Oni su, u suštini, još bebe nespremne da se suoče sa životom. Očekuju da im život bude dobra mama, a život to neće. Život ne dozvoljava da se čovek ne ponaša u skladu sa svojim uzrastom. Tako postaju i opstaju kao pasivne žrtve.
Psihopate, kontrolori, krokodili
Prepoznaćete ih ako osetite strah, bunt, potrebu da se sklonite od njih,( ako to ne možete onda postajete ogorčeno pasivni), da ih odbacite. Psihopate su gadni igrači. Njihov cilj je da kontrolišu sve i svakoga i da po svaku cenu dobiju ono što žele. Dominiraju u svim interakcijama. Dobri su psiholozi kada treba da procene vaše slabosti. Upotrebiće vas, i bilo koga drugoga, da ostvare ono što žele. Pri tome će se, ako im je to potrebno, potruditi da prikažu kako su, u stvari, napravili nešto veliko i plemenito. U koliko im se ne ulizuju zbog koristi koju žele da izvuku iz njihove moći, ljudi na njih reaguju odbacivanjem, buntom, izbegavanjem, agresijom. Dobijajući takve reakcije na sebe, psihopate potvrđuju i kreiraju svoje viđenje sveta kao odbacujućeg i neprijateljskog, što još više podstiče njihovu potrebu da ga kontrolišu, osvoje, nametnu mu svoju moć. Završavaju kao usamljene i frustrirane osobe pune mržnje.

Svađalica-ljuta papričica, bodljikavo prase, prgavci, drkadžije.
Verovatno ste i vi upoznali (ako niste jadan od njih) ljude koji u svemu nađu neki razlog za svađu. Sve ih ljuti, u svemu nalaze neku uvredu za sebe, i uvek su spremni da se posvađaju. U komunikaciju ulaze očekujući da će da se posvađaju. Razgovor sa njima i vas oljuti, kao da ste progutali ljutu papričicu. I, šta je normalna ljudska reakcija na takvo ponašanje? Pa, ako ste i vi prgavi, onda je normalno da i vi nabodete njih, ako možete. Većina ljudi će se od takvih držati na distanci. Izbegavaće ih. Razuveravanje prgavca ljudi doživljavaju kao jalov posao. Ko će da se bakće sa budalom koja sve iskrivljuje i u svemu vidi razlog za svađu. Kad dobiju posledicu koju su izabrali svojim ponašanjem, oni će biti uvređeni zbog toga što ih ljudi izbegavaju, pa će se naljutiti. Žaliće se na to da ljudima nedostaje srdačnost, druželjubivost i prisnost, ne shvatajući da je neprijatno zagrliti bodljikavo prase. Onda će ih ljudi još više izbegavati...I tako će prgavci potvrditi svoj doživljaj sveta. Nije ni čudo što će biti ljuti na takav svet...
“Daveži”, “preseratori”, “jalovci”, “analitičari”, “filozofi”, “tupadžije”, “knjiški moljci”.
Zašto ih ljudi karakterišu ovakvim epitetima? Zato što oni mnogo “seru” ili “tupe”, a ništa konkretno ne rade. Zbog njih je napisana izreka : “Previše analize vodi do paralize.” Oni analiziraju život do detalja, ali ga ne žive. Oni su veliki teoretičari koji ništa nisu u stanju da sprovedu u praksu. Seciraće neku situaciju do detalja, ali će promašiti u tome da izvuku poentu, da poentiraju. Oni su “jalovi” jer njihove teorije ne daju plodove. Oni su “sterilni intelektualci”. Ljudi ih vide kao inteligentne, ali totalno nepraktične. Izbegavaju ih jer mnogo “filozofiraju” o životu, ali ništa od toga nisu u stanju da primene za svoju ili tuđu dobrobit. Njihov život je bezbojan, oni u njemu ne učestvuju. Ako se bave politikom, ili su na vlasti, mogu biti veoma opasni jer ne razumeju život i biće skloni da ga uklope u svoje teorije i sterine ideje. (Svaka sličnost sa nekom aktuelnom političkom figurom je slučajno namerna).
Frustrati
Frustrati vide problem, ali nikako ne vide rešenje. Šta god biste im ponudili, predložili kao neko moguće rešenje, oni bi započeli svoju narednu rečenicu sa “Da, ali...”. Strčnjaci su da isfrustriraju svakoga ko pokuša da im bude od pomoći. Ka njima je najviše i usmerena izreka “ne možeš da se j., a da ti ne uđe...”, jer bi baš to hteli, a da pri tome još budu i zadovoljni. Ljudi isfrustrirani ponašanjem frustrata smisli li su brojne izreke za njih. “Šugavoj ovci i runo smeta...”, “ Krivom... i dlake smetaju”(da ne preterujemo, iako je iz naroda), “Taj bi hteo i jare i pare...”. Šta god da im date ili učinite, oni će degradirati ono što dobiju (time i onoga od koga dobiju) jer će dosledno negovati svoje nezadovoljstvo i frustraciju. Oni su ovisni od frustracije. Moguća korist koju dobijaju od takvog ponašanja je da se neki ljudi trude da ih zadovolje samo da bi ih “skinula sa vrata “.Na taj način privuku pažnju i brigu, navuku ljude da se trude oko njih, ali ne na onaj način na koji bi oni to želeli. Frustrati daju ljudima frustraciju, i dobijaju je nazad. To ih, naravno, frustrira i potvrđuje njihovu sliku sveta kao izvora frustracije, pa onda tu frustraciju ispoljavaju u svom ponašanju birajući posledice ponašanja-frustraciju...i tako u krug.